Transcript plankton

Plankton
• Organizmi koji lebde u vodi
• Podela:
1. Bakteripolankton
2. Fitoplankton
3. Zooplankton
• Karakteristike:
• Nepostojanje ili slaba razvijenost organa za
kretanje (kretanje unapred ili za održavanje u
vodi)
• Prenose se pasivno strujanjima
•Prilagođenosti u cilju smanjenja težine (gustina
protoplazme >gustine vode):
•Povećanje sadržaja vode u telu (ćeliji)
prosečno i do 85%
•Nastajanje gasnih vakuola
•Stvaranje masnih i uljanih jedinjenja
•Smanjivanje ili potpuni gubitak skeleta
•Stvaranje sluzavih omotača
•Promena dimenzija i oblika ćelijskih
izraštaja (odnos površine i zapremine)
Veličina:
1. Makroplankton (do nekoliko cm)
2. Mezoplankton (srednji, od 1-10 mm)
3. Mikroplankton (sitni, od 0.05-1 mm)
4. Nanaoplankton (<0.05 mm)
Fitoplankton
Rasprostranjenje:
Fotosintetska-trofogena zona = sloj vode do kojeg
dopire najmanje 1 % sunčevog svetla (1-150 m)
Osobine:
•Jednoćelijski, kolonijalni ili končasti oblici
•Mogućnost masovnog razvića (od nekoliko hiljadanekoliko miliona individua/ litri)cvetanje vode
•Adaptacije koje doprinose smanjenju specifične težine
(tanji pancir kod silikatnih algi u odnosu na bentoske;
gasne vakuole; kapi ulja)
Fitoplankton
•Adaptacije koje povećavaju otpor pri tonjenju
(različiti rogoliki, dlakoliki i drugi izraštaji i nabori;
formiranje kolonoja- Asterionella, Dinobryon,
Fragilaria)
•Značaj turbulentnog kretanja za održavanje ovih
organizama u vodenom stubu i ostvarivanje uslova
za razvoj fitoplanktona podizanjem mineralnih
materija sa dna
Podela:
1. Fitoplankton mora – čine ga predstavnici
silikatnih algi (Centrophyceae) i vaterenih algi
2. Fitoplankton slatkih voda – pored silikatnih algi
dominiraju (Pennatophyceae) u velikom broju se
javljaju zelene i modrozelene alge.
Potamoplankton +limnoplankton
Sastav i rasprostranjenost
fitoplanktona
Temperatura
Intezitet svetlosti
Količina mineralnih soli
Količina CO2
Količina kiseonika
Pritisak
•U zavisnosti od svojih bioloških osobina,
fitoplanktonski organizmi dostižu maksimum
razvića u onom životnom prostoru na koji su se
najbolje adaptirali.
•Primer: Cyclotella fotti (do 15°C u Ohridskom i
Prespanskom jezeru: leti ispod 30 m, zimi u
gornjim slojevima)
•Primer: Ceratium hirunolinella (samo u toplijim
slojevima vode : u gornjim slojevima i to samo
leti)
Znači radi se ne samo o vertikalnom i
horizontalnom rasprostranjenju, nego i o
sezonskom
Primer: sezonske dinamike u jezeru
(umerenokontinentalne klime):
•proleće (mart-april) - brojne aktivno pokretne
jednoćeljiske alge zelenih i silikatnih algi (Melosira,
Chromulina)
•proleće (+10°C 12 °C ) – dominiraju
silikatne alge (Asterionella)
•početak leta – pord silikatnih prilagođenih na
više temperature (Tabellaria +Asterionella) masovno
se javljaju zelene, modrozelene i zlatne
•leto (+15 °C ): masovne modrozelene i zelene
alge
•jesen: modrozelene+povećanje silikatnih
Povezanost temperature i hemijskog sastava vode
kao faktor opstanka i razvića fitoplanktona
•Masovno razviće fitoplanktona u proleće i jesen
prisustvo termofilnih vrstapored temperature
postoji još neki ograničavajući faktor
•Uticaj nitrata i fosfata na razvoj fitoplanktona:
•U proleće i jesen sa okolnih terena se spiraju nitrati i
fosfatirazvijaju se alge koje tolerišu niže temperature i
imaju zahteve za visokim koncentracijama nitrata i
fosfata.
Povezanost temperature i hemijskog sastava
vode kao faktor opstanka i razvića fitoplanktona
•U leto dominiraju one vrste koje svoje potrebe za
nitratima i fosfatima zadovoljavaju iz minimalnih
količina koje se nalaze u vodi ili imaju svojstvo
azotofiksacije: Melosira varians i M. Granulata+
Anabaena+ Nostoc+ Mycrocistys+Chlorella.
•U jesen se ponovo povećava količina min. Materija i
sastav fitoplanktona je drugačiji nego leti
Sistematske grupe – razdeli:
1. Cyanobacteria: dominacija leti i u jesen
2. Euglenophyta: male, plitke stajaće vode bogate
organskim materijama
3. Pyrrophyta: ponekad ”cvetaju” u moru
4. Chrysophyta: u ribnjacima – Primnesium parrum
5. Bacillariophyta: glavni deo biomase u zimu i proleće
6. Chlorophyta: dominantna grupa u letnjim mesecima
7. Xanthophyta: javljaju se u hladnim mesecima
Chlorophyta
Pediastrum sp.
Pediastrum boryanum
Pediastrum duplex
Scenedesmus sp.
Chlorophyta
Ulothrix sp.
Ankistrodesmus sp.
Spirulina sp.
Selenastrum bibraianum
Cyanophyta
Anabaena sp.
Mycrocistis sp.
Oscillatoria sp.
Bacilariophyta
Fragilaria sp.
Cymbella tumida
Asterionella sp.
Cyclotella sp.
Diatoma jason
Melosira sp.
Bacilariophyta
Navicula radiosa
Tabellaria flocculosa
Zooplankton
PODELA:
1.
2.
3.
4.
5.
Protozoe
Rotatorije
Kladocere
Kopepode
Razvojni stadijumi crva, molusca, viših rakova i riba
koji u odraslom stadijumu pripadaju nektonu ili
bentosu
ZNAČAJ:
 hrana ribama
 u ishrani koristi fitoplankton i bakterioplankton
1. PROTOZOE – PRAŽIVOTINJE
(Protozoa)
 Jednoćelijski organizmi, često deo nanoplanktona
 Mnogi su paraziti
 Sposobnost brzog razmnožavanja
 U nepovoljnim uslovima se incistiraju
 Vrlo česti u plitkim,ustajalim vodama
 Žive pojedinačno ili u kolonijama
 Zastupljene grupe: •Flagelata, Rhizopoda, Testacea
Heliozoa, Ciliata
PROTOZOE – PRAŽIVOTINJE
(Protozoa)
 Problemi prilikom determinacije
 Dobri indikatori zagađenih voda
 Najčešći predstavnici: -Diflugia
-Vorticella
-Paramecium
2. ROTATORIJE (Rotatoria)
 Najmanje višećelijske životinje: 0.04mm-1mm
 Anatomija: glava,trup i rep
 Na glavi se nalaze nizovi treplji pomoću kojih se
hreću i prihvataju hranu
 Na trupu se nalaze ploče koje imaju značaj u
taksonomiji
 Prisustvo repa nije obavezno (plankton)
 Bogato zastupljene vrstama; relativno mala brojnost
 Najčešće vrste pripadaju rodovima:
Keratella,Brachionus,Lecane,Trichocerca,
Cephalodela,Polyarthra,Synchaeta,Asplanchna
3. KLADOCERE-VODENE BUVE
(Cladocera)
 Većih dimenzija od protozoa rotatorija (>1mm)
 Telo im je obavijeno hitinskom ljušturicom
 Razvijen dugi par antena u obliku grana pomoću kojih se
kreću i održavaju u vodenom stubu
 Razmnožavaju se jajima a sniženjem temperature
stvaraju se trajna (zimska) jaja
 Vrlo su plodni
 Značajni kao hrana ribljoj mlađi i ribama
 Predstavnici: Daphnia, Ceriodaphnia, Bosmina, Moina,
Diaphanosoma
4. KOPEPODE – VESLONOŠCI
(Copepoda)
Po dimenzijama slične kladocerama
Telo im je segmentirano i sastoji se od glave sa
antenama, trupa i furke
3 stadijuma: IMAGO, KOPEPODIT I NAUPLIUS
Ženka nosi jaja najčešće na abdomenu
Mužjaci imaju povijene antene
Pojavljuju se tokom cele godine
Najčešći predstavnici: Cyclops, Diaptomus,
Eudiaptomus
Odnos zooplanktonskih grupa varira, ali u našim
vodama je najčešći:
PROTOZOA:ROTATORIJA:KLADOCERA:KOPEPODA
20
: 50
: 15
:
15
Sezonske promene brojnosti i kvaliteta:
 PROLEĆE: Keratella + Cyclops (naupliusi)
LETO (rano): Keratella + Cyclops (kopepoditi) +
Bosmina + Brachionus + Tintinnidium
LETO (kasno): dominiraju rotatorije
 JESEN: smanjenje rotatorija i kladocera
 ZIMA : kopepode + neke rotatorije
Protozoa
paramecium
Protozoa
Paramecium
vorticella
Protozoa
Rhizopoda
Protozoa
Difflugia
Rotatoria
Keratella sp.
Keratella sp.
Rotatoria
Keratella quadrata
Brachionus calyciflorus
Rotatoria
Keratella cochlearis
Keratella earlinae
Rotatoria
Trichocerca sp.
Trichocerca cylindrica
Kladoceere
Bosmina longirostris
Bosmina longirostris
Kladoceere
Ceriodaphnia reticulata
Daphnia sp.
Kladoceere
Daphnia
Kopepoda
Copepoda
Kopepoda
Copepoda
nauplius copepoda
Hvala na pažnji!